Intuicija prečica našeg odanog vodiča

Intuicija prečica našeg odanog vodiča

Intuicija prečica našeg odanog vodiča

Razmišljajući o ovoj temi, kada govorim o onome što sigurno znam ili prepoznajem u sebi jeste osećaj, unutrašnji vodič ili intuicija. Od mog rođenja pa do današnjeg dana imala sam izrazito razvijenu intuiciju, verovatno me je to i predodredilo da se bavim današnjim pozivom. Često sam bežala od tog osećaja jer mi nije uvek donosio lepe vesti. Vremenom sam naučila da ga slušam a i dalje pokušavam da ga razumem.

Postoje različite asocijacije kada govorimo o intuciji: „treće oko“, „znanje bez saznanja o tome kako znamo“, „filter uma“, jasnovidost, svetlost…Ona je način na koji živimo sopstvenu realnost. Bog nam je dao sve instrumente, ali nažalost zbog nevere u sebe i život, ne koristimo naše prečice. To je ono kada vam je osećaj rekao da nešto nije kako treba a niste ga poslušali i uradili ste suprotno od toga. Jedina istina je ona koju osećamo u svom telu i biću istovremenu.

Pitanja koja postavljam a tiču se ove teme: Da li je izvor intuicije isti ili različit za svako biće? Gde je locirana u našem telu? Šta nas sprečava da živimo to što osećamo? Zašto poslušamo intuiciju tek kada su nam narušene granice sopstvenog bića? Kada je čujemo najbolje?

Gde je smeštena i kako se manifestuje intuicija?

Kada sam pitala ljude gde im je locirana intuicija, govorili su u stomaku, ili se ježe ili ih preplavi neki osećaj nelagode ili prijatnosti u zavisnosti od toga kakva nam informacija dolazi. Ono što se zna da naše telo reaguje brže od naše duše. Duši je potrebno vreme.

Kad govorim o svojim manifestacijama intuicije, telo mi veoma burno reaguje ili se brani ili imam prosto osećaj u celo svom biću, sa određenim informacijama koje mi dolaze u ciklusima. Iako mi je unutrašnji vodič uvek govorio baš ono što je najbolje za mene, nekako ga nisam uvek slušala tj. često ga nisam slušala i pitam se zašto? Kada dođe do trenutka da sam baš ugrožena i da je krajna manifestacija istine vidljiva, tada su već narušene sve granice moga bića.
Sada vidim, da mi je Um često pokazivao puteve koji me vode u ne baš dobrom pravcu za mene. Ono što me još više zbunjivalo, što je glava pričala jedno a osećaj, sasvim drugo. Nekako nisu bili usklađeni. I onda sam naučila, da dišem, da budem u tišini, da razlikujem svoje misli od svojih emocija, i samo da budem sa svim tim što mi se dešava u tom trenutku. Kada sve protutnji u meni kao bura, onda se susretnem sa svojim unutrašnjim vodičem.

Od čega zavisi koliko koristimo sopstvenu intuiciju?

Mi kao ljudi smo savršenstvo Božanske kreacije. Apsurd je kako verujemo svemu i svima a ponajmanje sebi. 

Na to koliko koristimo sopstvenu intuiciju utiče nekoliko različitih aspekata: 

  • koliko smo uzemljeni u telu/povezanost sa prethodnim inkarnacijama
  • kakav nam je odnos sa majkom i ocem
  • kakve smo mehanizme odbrane izgradili kako bismo određene traume prevazišli
  • kakvu imamo sliku o sebi
  • koliko smo zreli
  • kakav nam je um (brz, negativne misli)
  • kako baratamo sa našim emocijama

 

Intuicija je pouzdana prečica

Sada iz ove perspektive sagledavanja svrha intuicije je da nam služi da uštedimo vreme. Daje nam mogućnost da ne trošimo svoju energiju, znanje na neke situacije, ljude i puteve. Da ne ostajemo zaglavljeni u sebi, u odnosima, poslovima za koje već znamo da nisu dobri za nas.

Imamo kolektivna uverenja, da proces učenje određenih lekcija mora da bude dug proces boravka u određenim stanjim, posebno trpnim stanjima. Intuicija nam pokazuje baš suprotno, da možemo da uvidimo, spoznamo, prihvatimo i praktično primenimo u našem životu, i da idemo dalje ka lepoti života. Ona podržava lepotu i lakoći života u nama.

Teško mi je bilo da objasnim, da osećaj govori da određena osoba (bilo da je prijatelj ili partner) nije za mene, iako nije ništa konkretno pokazala u realnosti života. Shvatila sam da je to još jedna stepenica u izražavanju i usklađivanju uma i intuicije. Važno je naučiti da izrazimo ono što je u nama, da se potrudimo da objasnimo i sebi i drugima, zašto su naše odluke takve ali ne u cilju opravdavanja, već u cilju otkrivanja i izražavanja sebe. Možemo zaključiti, da je naša intuicija pokret naše duše i unutra i spolja.

Svaki čovek zna istinu i odgovor na svoje pitanje. Ono što nam svima fali je hrabrost da prihvatimo istinu. Obično ljudi misle da imaju poteškoću da definišu osećaj, a zapravo je mnogo veća poteškoća da prihvatimo ono što nam osećaj govori.

Treniranje intuicije

Ovo mogu biti koraci u vežbanju uspostavljanja veze intuicije i vas:

  • Postavite pitanje koje vas zanima-odgovor koji dođe u prve tri sekundi je intuicija a ostalo je Um
  • Možete postaviti pitanje i sačekati odgovor (on može doći kada ste najopuštenij, npr. pred spavanje)
  • Vežbajte povezanost sa sobom u svakom trenutku
  • Pratite telesne senzacije (ako vam telo pokaže da nešto nije uredu, prihvatite i ne čekajte materijalizaciju neprijatnosti)
  • Osluškujte kada vam je potrebno da se izmestite iz situacije kako bi ste imali objektivniju sliku
  • Radite na svojim uverenjima i iluzijama koje imate o sebi, životu, poslu, ljubavi…
  • Odmaraja te u toku dana
  • Stvarajte jer je to istina i manifestacija vaše intuicija

Kada govorimo o istini kao fenomenu, postoji samo jedna istina da je „jabuka nastala iz semena jabuke a ne breskve“ i to ne može niko poništiti. Iluzija je samo iskrivljena slika intuicije, odnosno ne prihvatanje.
Budete spremni da vidite sve ono što je u vama i onda će INTUICIJA biti vaš najbolji prijatelj.